Srbin-ispitanik iz Kosovske Kamenice odlično pamti da su se Srbi i Albanci oduvek međusobno pomagali. U trenutku kada je tokom rata albanska porodica bila isterana iz kuće, on nije ostao ravnodušan već je zajedno sa ocem učinio sve kako bi im pomogao da se vrate. Pokrenuo je poznanike i prijatelje među svojim sunarodnicima i oni su svi skupa, uspeli da ovoj albanskoj familiji omoguće povratak u svoj dom. Iz ruku srpske paravojske on je spasio dvojicu Albanaca iz Kamenice, lokalnog imama i komšiju Agrona Malićija. Ovaj sagovornik s druge strane nije zaboravio kako su ga njegove komšije snadbevale hranom, kada je kasnije sa dolaskom albanske vlasti u Kamenicu bio ugrožen.
P: Možete li da mi kažete Vaše ime?
O:[redakcija portala odlučila je da za sada ne otkriva identitete sagovornika].
P: Mesto i datum rođenja?
O: Kosovska Kamenica, 16. 11. 1973.
P: Dobro, ja ću da idem redom neka pitanja, ti slobodno pričaj sve kako misliš. Imate li sada prijatelja među zajednicom etničkih Albanaca na Kosovu, koliko ste im bliski i možete li da razumete albanski jezik?
O: Mnogo sam blizak i dosta imam prijatelja, ali albanski razumem, a ne znam da odgovaram.
P: Da li ste se redovno družili, išli u porodične posete, posebno tokom muslimanskih verskih praznika, sa susedima i kolegama Albancima, pre rata, tokom rata i posle rata?
O: Uvek i pre rata i posle rata sa drugarima sam bio drugar i ostao drugar.
P: Mislite, kad je…
O: Da, da, kad je Bajram…
P: A da li ste išli kod njih za muslimanske verske praznike, pre rata, tokom rata i posle rata?
O: Da, da, išao sam stalno, i pre rata i posle rata, i za Bajram i kad je praznik, i ako od drugara umre neki stariji čovek, išao sam na saučešće.
P: A na svadbe?
O: Sad u zadnje vreme nema svadbe ni kod Albanaca ni kod Srba.
P: Da li se nešto promenio u vašem odnosu sa susedima i kolegama Albancima dolaskom Slobodana Miloševića na vlast 1987, a zatim 1999, i sadašnjeg perioda?
O: Od tada do sada nikad se nisu promenili odnosi sa mnom i sa mojim drugarima Albancima, sve je ostalo isto kao i pre rata i posle rata i za vreme rata.
P: Koliko je bilo važna etnička pripadnost u smislu da se Srbin ili musliman ili Albanac druže pre rata, tokom rata i posle rata? Kako je bilo biti Srbin ili biti Albanac, šta misliš?
O: Za mene nije bilo važno pripadnost nacionalnosti, ja sam bio drugar i sa Albancima oduvek, otkad sam rođen u Kamenici i sada i pre rata i posle rata i uvek ću da budem sa mojim drugovima drugar.
P: Da li misliš da je bilo isto da budeš Albanac tokom ovog perioda, je li bilo isto da li si Albanac ili Srbin?
O: Pa ne znam kako da Vam odgovorim na to pitanje, ali ovde u Kamenici tako smo živeli kao jedinka.
P: Ali misliš da je bilo malo diskriminacije, to se znalo, kad je došao na vlast Milošević, bilo je malo diskriminacije, nisu bili sasvim isti?
O: Nisu bili svi isti ni Srbi u tom smislu, kao što nisu svi prsti na ruci isti.
P: Da li znate za bilo kakve slučajeve međuetničkih brakova između Srba i Albanca pre rata, tokom rata i nakon rata?
O: U to nisam bio upućen nikad i nije me interesovalo.
P: A znaš da su bili oženjeni Albanci Srpkinjama, je li bilo brakova?
O: Da, da, imali su slučajevi takvi, ali to nije me interesovalo.
P: Da li misliš da postoje sada da postoje slučajevi da se mladi Albanci i Srbi danas druže, zabavljaju?
O: I to ne znam zato što sam porodičan čovek i ne izlazim po kafanama.
P: Možete li nam dati primer uzajamne podrške, pomoći ili pomoći koju su Vam pružili pripadnici albanske zajednice? Neki primer, da su Vam pomogli Albanci, tokom rata, pre rata, posle rata?
O: Oni su mi pomogli, sad ne znam u kom smislu…
P: U kom hoćeš smislu.
O: U svakom smislu su mi pomogli kad sam se obratio, uvek su mi pomogli.
P: Na primer, neki slučaj?
O: Na primer, evo, sadio sam voćnjak 30 ari, oni došli četiri drugara koji mi sadili voćnjak i okrojili i održavali već dugo vremena.
P: Pre rata i posle rata da li si imao neki problem od Albanaca, neki drugi Albanci, ovi što su bili oružani?
O: Nikad nisam imao problem ja što se tiče za vreme rata. Ja živim pored ulice, kuća mi je pored na 2 metra, prolazi tu ljudi, komuniciraju svaki dan i grupe su išle, nikad nije bačeno nijedno kamenče u moje dvorište, ne mogu to da kažem. Ja sam živeo sa moje komšije oduvek dobro, od početka do kraja.
P: Kakav je bio odnos srpskih vlasti, policije, civilnih vlasti, vojske, prema albanskom stanovništvu tokom rata 1999? Tvoje mišljenje?
O: Moje mišljenje je bilo tada da su ljudi što se tiče policije maltretirali ljude u Kamenici. O: Znači, isterivali ih, imam primer i za komšije koje su isterali iz kuću, oterali u Građenik i posle ja i moj otac smo molili ljude, poznanike, da intervenišu da se vrate kući, više puta, i ljudi se vratili kući nikad nisu imali problem.
[u naknadnom razgovoru ispitanik je precizirao da je ta albanska porodica bila proterana iz sela Strezovce na 7 nedelja tokom 1999. Intervenisao je direktno kod policijske patrole koja ih je izbacila iz kuće i kasnije u policijskoj stanici]
P: Neki drugi slučaj?
O: Drugi slučaj ne znam.
P: Da li su komšije pokušale da vas zaštite ili obezbede hranu ili potrepštine tokom ratnog perioda, ili posle?
O: U toku rata oni su me zaštitili…
P: Je l’ možeš da kažeš neki primer, pomogli s hranom…
O: Tad mi nismo imali pristup izlaza van kuće, imam ja drugare, oni su me zvali telefonom, da li mi treba brašno, šećer, ulje i tako.
P: I to bez problema?
O: Bez problema, da. A tako i ja za vreme kad je bilo navodno srpsko, ja tako sam im nudio…
P: I sve se vrati?
O: I sve zauzvrat vraćalo se meni.
P: Da li se tokom rata doživeli bilo kakvo nasilje ili oštećenje imovine? Kako su komšije reagovale?
O: Moje imovine?
P: Tvoje, tvoje. Ili neko nasilje u tvojoj familiji.
O: Ne nikad nisam imao ja nasilje u familiji nikakvo, šteta nije napravljena, ja sam živeo tu pre rata i za vreme rata i posle rata, uvek isto nikad nikakve probleme nisam imao.
P: Komšije su reagovale ako je bilo nešto, neprilika da kažem?
O: Ja nikad nisam imao neprilike.
P: Da li ste pokušali da zaštite Albance pre rata ili tokom rata?
O: Da.
P: Ako može neki primer.
O: Da, više puta.
P: Neki primer, jedan, dva, nije problem.
O: Prvi primer za tvog pokojnog brata Agrona, on kad je prolazio od kuće prema stanu u centru zaustavili su ga Srbi, sad ja ne znam kako se zove ulica između, mala ulica, zaustavio ga neki iz Kamenice, navodno kao vojska, dvojica… i oni su hteli da tuku, ja sam se našao tu, odbranio čoveka, pustio, i otišao u svoj stan. I isto drugi primer, sad ja ne znam, sad je ovde on, da li u Rogačicu ili je…
P: Imam? [muslimanski sveštenik]
O: Da. Isto i njega sam tako spasio, ali zauzvrat, ja nikad nisam imao problema što se tiče Albanaca u Kosovskoj Kamenici. Svakog građanina sam hteo da zaštitim, bez obzira da li bio Albanac, kad sam bio u prilici da zaštitim.
P: Kakvo je Vaše sećanje na period socijalizma? Šta mislite, kakav je bio socijalizam, za nas? Živeli smo zajedno.
O: Da, živeli smo isto zajedno, nikad nisam imao problema što se tiče te nacionalne…
P: Da li mislite da je život bio bolji kad je bio socijalizam, pre devedesetih godina?
O: Pa od osamdesete do devedesete je bilo lepo. E, posle toga je bilo sve gore i gore. Ali i sada nije loše.
P: Smatrate li socijalističko doba kao pozitivno u pogledu razvoja Kosova? Je l’ smo više imali posla tad, šta misliš?
O: Pa, meni isto. I tad i sad. Ko je imao posla – ima, ko nema – nema.