Sagovornik iz Kamenice koji je u vreme ratnih događaja bio srednjoškolac priseća se kako je u to vreme kada su u mestu bili srpska vojska i policija pomagao svojim prijateljima Albancima. On ih je kao Srbin svaki dan pratio do pekare da kupe hleb i natrag do kuće kako bi bio siguran da im se ništa neće desiti usput. U vreme nasilja na Kosovu marta 2004. njegova kuća je pretrpela oštećenja, ali ispitanik veruje da to nije delo komija već Albanaca koji su došli sa strane. On napominje da pre rata nije bilo važno da li je neko Srbin, Albanac ili Goranac i da je nacionalna pripadnost ljudima počela da bude važna tek u ratnom periodu. Razgovor je u organizaciji Centra za istorijske studije i dijalog vodio Alban Malići saradnik NVO Network of Peace Movement iz Kamenice.
P: Ime?
O: [redakcija portala odlučila je da za sada ne objavljuje imena ispitanika]
P: Mesto i datum rođenja?
O:25. 1. 1982. godine.
P: Kamenica prebivalište?
O: Da
P: Imate li sada prijatelja među zajednicom etničkih Albanaca na Kosovu, koliko ste im bliski i možete li da razumete albanski jezik?
O: Naravno da imam. Ja sam rođen u Kamenici i moja porodica je skoro 270 godina u Kamenici, tako da smo oduvek imali prijatelje Albance i dan danas imamo.
Da li ste se redovno družili, išli u porodične posete, posebno tokom muslimanskih verskih praznika, sa susedima i kolegama Albancima, pre rata, tokom rata i posle rata?
Konkretno u mom slučaju, što se moje porodice tiče, ništa se nije ništa se nije menjalo. Ti ljudi sa kojima se moja porodica družila pre rata, družila se i tokom rata, druži se i dan danas.
P: Da li se nešto promenio u vašem odnosu sa susedima i kolegama Albancima dolaskom Slobodana Miloševića na vlast 1987, i zatim 1999, i sadašnjeg perioda?
O: Ja mogu da kažem da sam u periodu kad je Slobodan Milošević bio na vlasti bio dosta mlad. Od onog što sam čuo od roditelja mislim da se nije puno toga promenilo. Nisam baš kompetentan da pričam o tom periodu.
P: Koliko je bilo važna etnička pripadnost u smislu da se Srbin ili musliman druže pre rata, tokom rata i posle rata?
O: Pre rata ja konkretno nisam primećivao da je toliko bitno da li si Srbin, Albanac, Rom, Goranac… Tokom rata, da. Međuljudski odnosi su se malo poremetili tako da je u jednom periodu bilo jako bitno kom narodu pripadate. Trenutno u Kamenici mogu da kažem, možda je bitno ali to nije izraženo toliko, ljudi se druže, nema problema.
P: Da li znate za bilo kakve slučajeve međuetničkih brakova između Srba i Albanca pre rata, tokom rata i nakon rata? I da li postoje slučajevi da se mladi Albanci i Srbi danas druže, zabavljaju?
O: Za pre rata konkretno znam, tu naše komšije, ima jedan brak gde je muž Albanac a žena Srpkinja. Tokom rata, nisam čuo, a i trenutno nisam čuo.
P: Možete li nam dati primer uzajamne podrške ili pomoći koju su Vama pružili pripadnici albanske zajednice?
O: Pa naravno, postoji puno primera. Konkretno sa komšijama se uvek pomognemo, eto sada je zima, kada dođu drva, kada nešto treba da se radi oko kuće, puno primera, sad ja ne znam…
P: Neki konkretni primer pomoći, ako možeš da se setiš.
O: Pa konkretno, meni jedan komšija kad vidi da cepam drva dođe da mi pomogne, iako ga ne zovem.
P: A neki slučaj da vam je tokom rata neko pomogao ili da ste vi pomogli njima?
O: Pa imam jedan primer da sam tokom rata, iako sam bio druga godina srednje škole, kada je krenuo rat, kad je još kontrolisala srpska vojska i policija teren, ja sam konkretno moja dva prijatelja Albanca svaki dan čekao ispred moje kuće, išli smo do pekare da kupe hleb i vraćao sam se do njihove kuće, da ih neko ne dira. To je što se mene tiče. A naravno, bilo je slučajeva kad se sve promenilo i mene moji prijatelji štitili.
P: Kakav je bio odnos srpskih vlasti, policije, civilnih vlasti, vojske, prema albanskom stanovništvu tokom rata?
O: Ono što ja znam, bilo je proterivanja, bilo je mislim i premlaćivanja nedužnih ljudi… Bio sam relativno mlad ali znam primere da je bilo i nehumanih odnosa. Naravno i humanih, ali bilo i nehumanih.
P: Da li su komšije pokušale da vas zaštite ili ste vi pokušali da njih zaštitite, obezbedite hranu ili potrepštine tokom ratnog perioda?
O: Konkretno što se moje porodice tiče, niti smo mi pravili zulum našim komšijama niti su oni nama. I dan danas su takvi odnosi.
P: Da li se tokom rata doživeli bilo kakvo nasilje ili oštećenje imovine? Kako su komšije reagovale?
O: S obzirom da se moja kuća na nalazi pored puta, bio je jedan incident, kad je možda nenamerno jedan rafal opaljen u moju kuću, i bilo je konkretno 17. marta, tada je bilo dosta oštećenja krova, polupani su prozori i vrata na mojoj kući. Ali siguran sam da u tome nisu učestvovale moje komšije, nego ljudi koji su došli sa strane.
P: Da li ste pokušali da ih zaštitite ili su Albanci štitili vas kad su albanske snage stekle kontrolu nakon povlačenja jugoslovenske vojske 1999?
O: Pa, konkretno, moju porodicu niko nije dirao, nije bilo potrebe da mi neko štiti.
P: Koja su Vaša sećanja na period socijalizma?
O: Veruj mi da nemam sećanja uopšte. Ne znam, ne znam šta da kažem.
P:Smatrate li socijalističko doba za pozitivno i afirmativno u pogledu razvoja Kosova?
O:Pa ono što znam ja iz nekih istraživanja dok sam studirao, znam da se dosta ulagalo na Kosovu, ali je sve to završavalo kroz neku korupciju, otkud znam, lopovluk… mislim da su ta ulaganja bila formalna, da se ništa značajno u razvoju nije desilo, iako po papirima, po tim nekim istraživanjima koja sam ja radio, stoje cifre da je mnogo ulagano na Kosovu, ali nažalost mislim da se ništa puno ni uradilo.
P: Hvala ti mnogo.