Ispitanik-Srbin iz Kamenice ističe da mu nikada nije bila važna nacionalna pripadnost. Za njega klasna pripadnost ima veći značaj, zbog čega oseća bliskost sa Albancima koji pripadaju radničkom društvenom sloju. Ovaj sagovornik tvrdi da su se u ratnim uslovima komšije međusobno pomagale. Razgovor je u organizaciji Centra za istorijske studije i dijalog vodio Alban Malići iz NVO Network of Peace Movement iz Kamenice.
P: Hvala ti što si prihvatio da radiš intervju. Možeš li mi reći tvoje ime?
O: [redakcija portala odlučila je da za sada ne otkriva identitete sagovornika]
P: Prezime?
O: [Prezime ispitanika]
P: Mesto i datum rođenja?
O: 22. 11 1958.
P: Mesto prebivališta?
O: Kamenica.
P: Imate li sada prijatelje među etničkim Albancima na Kosovu, koliko ste im bliski i možete li da razumete albanski jezik?
O: Imam ja dosta prijatelja Albanaca, i pre rata i posle rata.
P: Koliko ste bliski, jeste li drugari?
O: Drugari smo, ko je drugar od pre, i sada je.
P: Da li razumete Albanski?
O: Sve.
P: Da li ste se redovno družili, išli u porodične posete, posebno tokom muslimanskih verskih praznika, pre rata, tokom rata i posle rata?
O: Ko je prijatelj pre, ostaje i posle rata. Kod koga si išao pre, i sad ideš.
P: Redovno ste sarađivali?
O: Za slave, za praznik, kad je Bajram…
P: Da li se nešto promenilo vašim odnosima sa susedima i kolegama Albancima dolaskom Slobodana Miloševića na vlast 1987. do 1999. i sada?
O: Ostalo je isto, ko ti je prijatelj, ostaje prijatelj. Ko nije… Ti sad, ne možeš ovija mladi, ovija mladi više nema… Ovija stari, moja generacija, koji smo radili zajedno, komšije koji su tu, mi smo prijatelji.
P: Koliko je bilo važna etnička pripadnost u smislu da se Srbin ili musliman druže pre rata, tokom rata i posle rata?
O: Nije se gledalo toliko. Nije se gledalo, politika uvela razlike. Mi koji smo radnička klasa, mi nismo razlikovali. Ja sam imao radnici Albanci. Mene je interesovao posao, politika me nije interesovala, politika ti je bila vani. Dok si radio u fabriku, na primer, ti svoj posao gledaš, ti živiš od taj dinar.
P: Da li znate za bilo kakve slučajeve međuetničkih brakova između Srba i Albanca pre rata, tokom rata i nakon rata?
O: Imalo je pre rata, sad nema. Nisam čuo.
P: Šta mislite da li postoje slučajevi da se mladi Albanci i Srbi danas druže, zabavljaju, idu po diskotekama, po kafićima?
O: Ne znam ja, ne mogu ja da idem po kafićima. Pitaj neku mladu generaciju…
P: Je l’ možete da nam date neki primer uzajamne podrške ili pomoći koju su Vam pružili pripadnici albanske zajednice?
O: Imalo je, za vreme 1999, kad je trebalo nešto.
P: Neki primer?
O: Na primer, za hranu, šta ti je trebalo, ljudi dođu, donesu. To je bilo, sad ja ne mogu da istaknem ime i prezime…
P: Je l’ bilo i s druge strane?
O: Isto, isto je bilo. Mi bi bili spaljeni da nije bilo drugih.
P: Šta misliš, kakav je bio odnos srpskih vlasti, policije, civilne vlasti, vojske, prema albanskom stanovništvu tokom rata 1999? Tvoje mišljenje, kako si ti video.
O: Šta, narod kao narod, niko te… šta su napravili – napravili, šta su uradili – uradili. Oni su sami… politika je takva. Ja ti kažem, s politiku ja nemam si veze, nije me interesovala nikad politika.
P: Da li su komšije pokušale da vas zaštite ili obezbede hranu ili potrepštine tokom ratnog perioda?
O: Nudili su, nudili su.
P: Da li ste tokom rata doživeli bilo kakvo nasilje ili oštećenje imovine? Kako su komšije reagovale?
O: Beše bacili bombu, kad beše, ne mogu da se setim.
P: Kako su komšije reagovale?
O: Dobro, komšije su tu naše. Ali sreća, niko nije bio tu od komšija. Tek posle došao komšija, tad mi otac i umreo. Otac mi umreo, izašao čovek, jedna ženska izašla, sad nije bitno, nećemo sad ime. Ona kad je počela, pa im svašta kaže, što dirate čoveka…
P: Da li ste štitili ljude iz albanske zajednice?
O: Mi smo ih štitili, mnogo smo ih zaštitili. Dete smo spasili od policiju tad. To je naše, između nas je to sve. Mora da se poštujemo.
P: Kakvo je Vaše sećanje na period socijalizma?
O: Socijalizam nikad više neće da bude takav. Evo ti, vidi se. Sve si imao fraj, obrazovanje, školstvo, zdravstveno, sve si imao. Školu u koju si hteo da ideš, sve si imao džabe. Samo ako nisi hteo da učiš, e to je to je nešto drugo. To je bilo dobro.
P: Da li smatraš da je socijalističko doba bilo pozitivno i afirmativno u pogledu razvoja Kosova?
O: Misliš kod Tita?
P: Pod Titom, da, u socijalističko vreme.
O: Bilo je… Tad se davalo šakom… Tad se davale pare. Pare, fabrike, gradilo se. Pa kad primiš platu, Kamenica je bila puna. Ti si bio mali, nek ti priča otac. Kad se primi plata, Kamenica ti je puna bila, sve trgovine, sve…