Sagovornik-Albanac rodom iz Busovata kod Gnjilana, bivši nastavnik u školi u Kamenici, kaže da su se odnosi među običnim ljudima tokom rata dosta promenili i da su se prve komšije tada udaljile jedne od drugih. Ipak on tvrdi da su ti odnosi po završetku rata ponovo uspostavljeni. Tokom rata srpski susedi su ga savetovali kako da se ponaša i kada da se skloni u kuću da ne bi pretrpeo neko nasilje. I on se slično ophodio kada su Period socijalizma pamti kao vreme velikog napretka u svakom smislu, ekonomskog, društvenog, prosvetnog.Razgovor je u organizaciji Centra za istorijske studije i dijalog vodila Besime Malići iz NVO Network of Peace Movement iz Kamenice.
P: Kao što sam Vas obavestila imam za Vas jedan kratki upitnik za koji želim da dobijem nekoliko Vaših odgovora na pitanja vezanih za ovo o čemu smo pričali. Na početku, da li nam možete reći da li imate prijatelje u srpskoj etničkoj zajednici na Kosovu? Ako je odgovor potvrdan, koliko ste bliski i da li razumete srpski jezik?
O: Da, imao sam prijatelje i pre rata i posle rata.
P: Razumete srpski jezik?
O: Da, odlično razumem i govorim srpski jezik. I dan-danas komuniciram sa susedima i sa prijateljima.
P: Odlično. Da li ste se redovno družili dakle, da li ste susedima ili kolegama Srbima išli u porodične posete i u posete tokom verskih hrišćanskih ili muslimanskih blagdana pre rata, u toku rata i nakon rata?
O: Pre rata smo obično susedima Srbima išli u različite posete za verske blagdane i obratno, oni su dolazili nama i mi smo njima išli. Međutim, u toku ratnog perioda te posete su prekinute jer ni moji prijatelji nisu smeli da dolaze niti smo mi njima išli. Posle rata smo počeli da se posećujemo, postoji ta komunikacija među nama.
P: Dobro. U toku pređašnjeg razgovora ste mi ispričali da ste bili profesor i sigurno ste sarađivali i sa Vašim kolegama iz srpske zajednice. Kako je izgledala ta Vaša saradnja u tom periodu dok ste bili u radnom odnosu, pošto sada imate 72 godine?
O: U toku perioda dok sam radio kao profesor dakle, ranije, u periodu socijalizma kao i u periodu „Miloša“ pa sve do perioda kada je počeo rat, saradnja sa mojim kolegama srpske nacionalnosti je bila izvrsna. Ipak, i posle rata smo sa kolegama i prijateljima od ranije, zadržali te dobre uzajamne odnose.
P: Odlično. Pomenuli ste režim Slobodana Miloševića. Da li smatrate da se nešto promenilo u Vašem odnosu sa susedima ili kolegama Srbima dolaskom na vlast Slobodana Miloševića od 1987. do 1999. pa sve do danas? Dakle, šta mislite o periodu Slobodana Miloševića?
O: Dolaskom Slobodana Miloševića na vlast 1987. godine pa sve do ’90. godina smo se dobro slagali međutim, od 1990. mi smo se…oni su nas udaljili…dobili su naređenje da nas udalje iz školskih objekata pa smo počeli da radimo u privatnim objektima. U toku rata nismo komunicirali sa njima dok nakon rata smo ponovo sa nekim kolegama uspostavili dobre međusobne odnose.
P: Dobro. Koliko je bila važna etnička pripadnost odnosno, činjenica da je neko Srbin ili Musliman u društvu u toku rata, pre rata i posle rata? Šta mislite koliko je etnička pripadnost važna u ovom slučaju?
O: Etnička pripadnost je bila jako važna i u toku rata, i pre rata, a i nakon rata. Niko se nije suprotstavljao onom drugom, verska jednakost je bila dobrodošla sa obe strane.
P: Vrlo dobro. Da li ste čuli o nekom slučaju među-etničkih brakova između Srba i Albanaca pre rata, u toku rata i posle rata? Da li postoji neki slučaj gde se albanska omladina danas druži i sastaje sa srpskom omladinom?
O: Pre rata postoji X slučajeva gde su se Albanke udavale za Srbe, ali postoje i obratne situacije. U toku rata je to prekinuto međutim, posle rata su ponovo počeli, iako retko, da se sklapaju ti brakovi gde se Srpkinje udaju za Albance, ali i obratno.
P: Dobro. Da li nam možete ispričati o nekom slučaju podrške, pomoći ili uzajamne pomoći koju Vam je pružio neki član srpske zajednice, bilo da je u pitanju sused ili radni kolega?
O: U toku rata?
P: Generalno.
O: Pre rata je postojalo to uzajamno pomaganje, dok je sve to prekinuto u toku rata. Međutim, odmah posle rata smo počeli ponovo da komuniciramo sa susedima, kolegama sa posla i ljudima koje sam poznavao od ranije, pomagali smo jedni drugima bez ikakvih problema.
P: U redu. Da li mi možete reći šta Vi mislite kakav je bio stav srpskih vlasti odnosno, policije, civilne autoriteta uprave i vojske naspram albanskog stanovništva u toku rata 1999? Šta Vi mislite o stavu ovih vlasti?
O: Do 1990. stav je bio da kažem dobar međutim, nakon ’90. je bilo nesporazuma, njihovo ponašanje nije bilo pravedno prema Albancima, a posebno prema učiteljima. Često su nas kontrolisali dok smo radili u objektima osnovnih škola, kontrolisali su naše dnevnike, kako održavamo nastavu, kontrolisali su plan i program i ostalo, ali nakon rata…ipak prema istim kolegama, vojska i policija su se ophodili loše od ’90. godine pa sve do kraja rata…prema albanskom stanovništvu, a posebno prema prosvetnim radnicima koje su udaljili još ’90.
P: Da. U tom slučaju, da li su se Vaši susedi potrudili da Vas zaštite, da Vam obezbede hranu i ostale potrepštine u toku rata? Da li se dogodio neki takav slučaj koji je vredan pomena dakle, kada su Vam ponudili neku pomoć, bilo u vidu hrane ili zaštite?
O: Susedi nam nisu nudili prehrambene proizvode, ali je u toku rata bilo slučajeva kada su se potrudili da nas zaštite dajući nam savete i uputstva da ne izlazimo iz kuće jer nas u kući niko neće napasti međutim, ipak se dešavalo da nas napadnu, pokradu, oštete…
P: Upravo sam htela da Vam postavim to pitanje. Da li ste doživeli nasilje ili oštećenje imovine u toku rata? Ako jeste, kako su u tim slučajevima reagovali Vaši susedi sa kojima ste bili u dobrim odnosima?
O: U toku rata smo bili oštećeni. Kuća je opljačkana, oštećen je deo dvorišta, ukradene su osnovne stvari iz kuće, međutim, susedi su nam dolazili i govorili da oni to nisu uradili već neko drugi koje ni oni sami ne poznaju. Pokušali su da nam pomognu bar razgovorom međutim, mi smo ipak bili oštećeni, pokrađeni sa oštećenim delovima kuće.
P: Da li ste se Vi potrudili da pomognete Srbima kada su albanske snage preuzele kontrolu odnosno, kada su stavile situaciju pod svoju kontrolu nakon povlačenja srpske vojske 1999?
O: Da. Mi smo se zajedno sa našim bliskim susedima trudili da ih savetujemo da ne izlaze iz svojih kuća kako se ne bi eksponirali i pokušali smo im pomoći na osnovu naših mogućnosti. Međutim, u našem delu Kamenice je bilo manje nasilja prema Srbima.
P: Dobro. Još jedno pitanje za kraj. Kakvo je Vaše sećanje na socijalizam i da li smatrate tu epohu pozitivnom u smislu razvoja Kosova?
O: Da, jer je epoha socijalizma bila vrlo dobrodošla za albansko stanovništvo Kosova pošto se ekonomija u tom periodu počela razvijati i cvetati isto kao i školovanje, a takođe je usvojen i Ustav ’74. što je igralo jako važnu ulogu u to vreme i Kosovo je postalo institucionalni deo kao jedinica Federacije Jugoslavije. Dakle, imali smo elemente sedme ili osme republike u Jugoslaviji. Šest republika i dve pokrajine. Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo i Autonomna pokrajina Vojvodina. Znači, ekonomija je bila dovoljno razvijena kao i škole, počelo je otvaranje fakulteta čega do tog momenta nije bilo na Kosovu. Tada se naglo počela razvijati privreda.
P: Odlično. Gospodine [redakcija je odlučila da za sada ne otkriva identitete sagovornika], hvala Vam još jednom što se pronašli vremena i odazvali se na moj poziv na intervju.
O: Hvala Vama. Sve najbolje.