Prištinsko Jedinstvo izlazilo je na srpskom jeziku od 1945. kao organ Narodnooslobodilačkog fronta kasnije Socijalističkog saveza radnog naroda Kosova. U vreme jugoslovenskog socijalizma ova novina je nastojala da svojim sadržajima izveštava i doprinese izgradnju zajedništva između Albanaca i Srba na Kosovu. U tom duhu je napisan i članak o Sabitu Gušiju i Zarku Mladenoviću koji su zajedničkim radom i ispomaganjem unapređivali svoja domaćnstva u selu Žegra u Kosovskom Pomoravlju. Sadržaj članka koji je objavljen 1977. prenosimo u celosti:
Meštani sela Žegre, u gnjilanskoj opštini, sa oko četiri stotine domaćinstava, oduvek su složno živeli i radili. Zajednički rad ovde je tradicija. Ovom prilikom izdvajamo Sabita Gušija i Zarka Mladenovića, koji, čini nam se, zaslužuju posebnu pažnju.
Žegransku braću, kako ih zovu, zatekli smo na zajedničkom poslu. Prenosili su seno. Zaustaviše volovsku zapregu i razgovor započe spontano.
– Sve poljoprivredne poslove na naši imanjima obavljamo zajedno, uz dogovor. Tako je i lakše i bolje, poče Sabit. – Kosidba, oranje, kopanje, žetva, čuvanje ovaca, gajenje duvana – sve zajedno radimo, zajedno pijemo i jedemo. Postali smo kao jedna familija.
– Međusobno bratstvo i prijateljstvo nasledili smo od naših očeva. Zajednički radimo. Imamo obostrano poverenje i korist, prihvata Zarko.
– Čuli smo za Zakon o udruženom radu i o udruživanju zemljoradnika, nastavlja Zarko, odgovarajući na naša pitanja. – Mi odavno tako radimo. Zakon je potvrdio da se nalazimo na dobrom putu.
Evo kako to izgleda na njihovom primeru.
Sabit ima 26, a Zarko 35 ovaca. Broj ovaca ne smeta da raspodele posao. Stado od 61 ovce Sabit čuva po pet, a Zarko po sedam dana. I tako redom. I u drugim poslovima pomažu jedni drugima, a u pojedinim angažuju čitave porodice. Tako se posao brzo obavi. Prethodno se dogovore šta je preče. Na berbu Sabitovog duvana idu obe porodice, a na kosidbu zarkove deteline njih dvojica. Dvadeset ari Zarkovog duvana je skoro obrano, naravno zajedničkim radom.
Rad ne mere, a ako ima prelivanja rada to je minimalno jer su im imanja skoro jednaka.
Sabit je, inače, proveo deset godina na privremenom radu u Austriji. Ovaj drugi je domaćinski brinuo čitavu deceniju o Sabitovom imanju dok je on bio na pečalbi.
Izvor: R. Stoiljković, „Rad je zbratimio Sabita i Zarka“, Jedinstvo br. 124, Priština, 29. 8. 1977, str. 9.