Priču o prijateljstvu koje je preraslo u pobratimstvo Srbina i Albanca u Dečanima u Metohiji prenelo je prištinsko Jedinstvo. Prenosimo ovde najkarektirističnija mesta iz novinske reportaže:
Dva veoma dobra radnika srednjovečnih godina naći ćete uvek zajedno, osim za vreme vožnje. I ovog puta smo ih našli za stolom jedne dečnske kafane, kako uz kafu vode bratski razgovor. Danilo je vozač predsednika Skupštine opštine, a Ćerim vozač predsednika OK SK-a. Upoznali su se pre trinaest godina kada je Ćerim došao da radi kao vozač, a Danilo je već tu radio. Svakodnevni posao zbližio ih je, a onda su jedan drugog zavoleli kao rođena braća. Prosto se nisu odvajali jedan od drugog. A onda je došao onaj pravi dugo očekivani trenutak. Danilo je predložio Ćerimu da se pobratime, što je on prihvatio. Tada je Danilo rekao: „pošto ja nemam rođenog brata, od sada ti si moj jedini i pravi brat“., a onda je nastalo pravo veselje. Popivena je krv. Krv koja je potekla od Danila i Ćerima. Krv koja ne teče žilama kao kod drugih ljudi, ona je sada pomešana, jer je postala jedna. […] Njihov primer postao je simbol bratstva i jedinstva, simbol, da se može steći brat i kada ga ne rodi majka. Njih danas zna i najmanje dete u Dečanima; zna ih po tome, a zna ih i da su najbolji vozači u opštini. […]
Izvor: V. Simonović, „Radnici se pobratimili“, Jedinstvo br. 102, 21. 12. 1973, str. 7.