Svedočanstva o martovskom nasilju 2004. na Kosovu koja je obavio Fond za humanitarno pravo sadrži I podatke o međuetničkim odnosima neposredno posle ovih događaja. Srbin B.D., povratnik u selo Biču/Binxha kod Kline u intervjuu koji je dao FHP 10. jula 2004 između ostalog govorio je i o ovoj temi:
Dakle, Albanci (…)Albanci nam dolaze, ali kradom, naročito oni sa kojima smo pre marta bili u dobrim odnosim. Jednom mi se desila vrlo komična situacija. Došao je jedan bračni par u Biču, da me poseti. Nedugo zatim je došao još jedan Albanac. Znao sam da ne smem da ga pustim jer bi video ove Albance, koji su već unutra. Takođe, ovi bi videli njega kako obilazi jednog Srbina. Svi se plaše da će se međusobno odati. Morao sam da mu se izvinim i da mu kažem da trenutno imam jako mnogo posla, da ne mogu sada da pijem kafu sa njim i da dođe nekoliko sati kasnije. Gostima, Albancima, koji su bili u kući sam rekao da je jedan komšija Srbin tražio da dođem kod njega kasnije, da mu nešto pomognem. Posle nekog vremena, bračni par je otišao. Nešto kasnije, Albanac, koga nisam pustio u kuću, se vratio da pijemo kafu.
O istoj temi govorio je i M.O. Srbin iz Belog Polja/Bellopojë kod Peći u intervjuu FHP od 4. juna 2004. Druženje sa Srbima postalo je nepoželjno u kosovskom društvu u tolikoj meri da se društveni kontakti odvijaju samo krišom:
Moram da kažem da nas neki Albanci krišom obilaze, ali nikada ne dolaze u društvu s nekim jer se plaše da će im se zbog toga nešto loše dogoditi, zato nas, kada prođu selom sa grupom drugih Albanaca, ignorišu.