Naš sagovornik, Albanac iz sela Hodonovce, trezveno i odmereno je odgovarao na pitanja našeg saradnika u Kamenici u leto 2021. U kontekstu međuetničkih odnosa on insistira na neposrednom kontaktu među ljudima i smatra da su ti odnosi bolji u zajednicama u kojima su dve etničke grupe živele pomešano. To po njemu dovodi do usvajanja jezika druge grupe i do intenzivnijeg suživota. U događajima tokom rata navodi kako su Srbi iz Hodonovca uzeli u zaštitu komšije Albance pred paravojnim srpskim jedinicama. Srbi su otvoreno pozvani da dostave imena Albanaca koje treba likvidirati jer kako je rekao parailitarac: „sada imate priliku da se osvetite“. Srbi su, međutim, jamčili za ispravnost svojih komšija i nisu dozvolili da im se bilo šta desi. Sagovornik je, takođe, u periodu posle rata na Kosovu pomenuo pozitivni primer jedne doktorke iz Beograda koja je pomogla mnogim Albancima da dobiju upute za lečenje u Beogradu.
P: Zdravo. Kako ste?
O: Dobro, dobro.
P: Počinjemo sa intervjuom. Molim Vas, kao prvo, Vaše ime?
O: [Redakcija portala je odlučila da sakrije identitete sagovornika].
P: Hvala puno.
P: Mesto i datum rođenja?
O: dd.mm.1961. Hodonovce.
P: Mesto boravka?
O: Kamenica.
P: Da li ste ranije imali prijatelje iz srpske etničke zajednice na Kosovu? A sada?
O: Ovo “sada” kako je pitanje formulisano, tu bih dodao i za prošlo vreme, a ne samo za sada jer u ovo vreme i u ovim godinama normalno je da smo imali kontakta. Ukoliko živite u multietničkom okruženju imate i direktan kontakt. Naravno da ćete stvoriti različite veze bilo društvene, bilo veze u privrednoj saradnji ili drugim oblicima, dakle samo okruženje vam imponuje, sama priroda društvenog života, zato što morate da sarađujete i u mešanoj sredini. Ne možete živeti izdvojeni i izolirani od drugih, a kada živite zajedno i međusobno poznavanje je bolje – mislim na direktno upoznavanje, a ne na indirektno putem literature, nego poznavanje iz životnog iskustva. Život je taj koji vam pruža mogućnost direktnog upoznavanja.
P: Koliko ste bliski sa njima i da li razumete srpski jezik?
O: Da, naravno. U mešovitom okruženju obično dobro naučimo jezik jedni-drugih. Oni koji su ga učili u školi, na primer…
P: Vi razumete srpski jezik?
O: Naravno, naravno. Znam, i u toku školovanja…
P: I sigurno imate i prijatelje ili ste bliski sa njima u društvenom smislu?
O: Da, da.
P: Da li ste se redovno družili, recimo, išli u porodične posete, posete za vreme verskih katoličkih i pravoslavnih praznika kod komšija/kolega Srba pre, za vreme i nakon konflikta na Kosovu?
O: Ranije, tada pre rata, su nas pozivali ili smo išli u posete našim komšijama koji su živeli u našem selu, međutim nakon rata ne mogu reći da…oni nisu dolazili…ne mogu da kažem da smo posle rata nastavili sa tim posetama.
P: Dakle, posle rata ne?
O: Ne, posle rata nismo.
P: Da li sarađujete i da li ste redovno sarađivali pomažući jedni drugima, recimo, u poljoprivredi, popravkama u kući ili u fabrikama, sa komšijama lokalnim Srbima pre rata, tokom i posle rata?
O: To je jedna opširna tema. Znači, oni koji su se bavili poljoprivredom naravno da su i pomagali jedni drugima, bilo da je…
P: Da li ste Vi pomagali? Da li ste bili u prilici?
O: Bilo je prilika. Bilo je slučajeva naših komšija koji su uzimali mašine, pozajmljivali su ih jedni od drugih, dakle tehnički alat za poljoprivredu, na primer kada je nekome trebala kosa ili traktor, bilo je takvih slučajeva gde su pomagali jedni drugima. Bila im je potrebna pomoć pa su pomagali…
P: Da li je bilo slučajeva u toku rata? Da li se sećate? Možda ređe?
O: U toku rata je preovladavao pasivizam što se tiče saradnje. Znači, to samo… možemo znati… bilo je slučajeva kada su sarađivali, ali su ti slučajevi bili neznatni i ograničeni.
P: A što se tiče posle rata, da li znate za neki slučaj…da li ste imali neki slučaj gde ste međusobno sarađivali, u smislu pružanja pomoći jedni drugima? U kući? Poljoprivredi? Eventualno, u vezi nekog alata za poljoprivredu?
O: I mi kao i oni smo digli ruke od poljoprivrede. I njihova, kao i naša omladina nije zainteresovana za poljoprivredu, stoga nikome nije potrebna pomoć jer poljoprivredu niko ne voli. Ni kod Srba, kao ni kod Albanaca nisu više…ne postoji više angažovanje u poljoprivredi kao što je ranije postojalo iako je tada, možda uz prostije alate, ipak zemlju su obrađivali na način na koji su mogli.
P: Da li se nešto promenilo u vašim odnosima sa komšijama/kolegama Srbima pri dolasku Slobodana Miloševića na vlast 1987. godine pa do 1999. godine, pa sve do danas? Da li su se promenili vaši odnosi?
O: Odnosi…
P: Međukomšijski odnosi?
O: Odnosi građana… Kada govorimo o našoj opštini, odnosi građana se nisu mnogo promenili. Odnos vlasti sa Albancima se jeste promenio.
P: Vlasti? Da.
O: A ne građani.
P: Dobro. Da li ste imali slučaj…da li su se oni promenili, recimo…jer i građani su se sami po sebi promenili.
O: Posebice građani koji su bili u organizacijama kao rukovodioci, kako bi pokazali svoju odanost prema vlasti, oni su promenili svoja gledišta prema drugovima, bivšim drugovima, prijateljima itd. Oni su bili rezervisani. Međutim, bilo je i onih koji se uopšte nisu promenili.
P: Šta mislite, koliko je bila važna etnička pripadnost, dakle činjenica da ste Srbin ili Albanac u društvu pre rata, u toku rata i posle rata? Šta mislite? Da li je bilo bolje da ste Srbin ili Albanac pre rata ili suprotno?
O: Ako uradimo…Ovde je potrebno uraditi jednu višedimenzionalnu analizu. Ukoliko govorimo o vremenu dok je postojala bivša Jugoslavija koja je predstavljala nastavak koncepta tadašnje samouprave, nije bilo mnogo razlike što se tiče nacionalne pripadnosti. Međutim, nakon dolaska Miloševića na vlast, dimenzija se promenila. Nakon toga je bilo bolje ako ste bili Srbin. Međutim, posle rata…takođe, tu sada imamo ponovo promenu kada je bilo bolje da ste Albanac, što je vrlo normalno zato što se promenilo.
P: Da li ste upućeni u neki slučaj međuetničkog braka između Srba i Albanaca pre rata, tokom rata i posle rata?
O: U našoj opštini se nisu dešavale takve stvari.
P: U vašoj zajednici nije bilo slučajeva?
O: Ne, ne, nije bilo.
P: Da li ste upoznati sa nekim slučajem gde se albanska i srpska omladina druži ili sastaje danas?
O: Da, da.
P: Ima tih slučajeva?
O: I u kafani…Sve kafane u Kamenici posećuju i Srbi, ali i srpske kafane posećuju Albanci i ne dešavaju se problemi između njih zbog različite nacionalnosti.
P: Da li nam možete dati neki primer pružanja podrške ili uzajamne pomoći koju Vam je pružio neko iz srpske zajednice? Da li se sećate nekog konkretnog slučaja kada Vam je pomogao neko iz srpske zajednice?
O: Meni nije, ali sam čuo, postoje činjenice gde su lekari pomogli albanskim pacijentima kako bi otišli u Beograd na lečenje. Pomogao sam im ja, našao im vezu. Na primer, jedna lekarka iz Beograda koja je bila u Kamenici, odmah posle rata, ona je pomogla velikom broju Albanaca. Mnogi su Albanci uz njenu pomoć… pomogla je pacijentima da odu u Beograd na lečenje.
P: Da li se sećate neke pomoći koja je pružena lično Vama?
O: Nisam imao takvih slučajeva.
P: Koji je bio stav srpskih autoriteta, policije, civilnih autoriteta, vojske, prema albanskom stanovništvu u toku rata 1999. godine? Kakav su imali stav u odnosu na Albance generalno ili u odnosu na narod u toku rata 1999. godine?
O: Sada, ovde moramo napraviti jednu stanku. Stav nije bio isti kao na mestima gde su se odvijale borbe i u mestima koja su bila dosta mirnija. Kamenica je bila malo mirnija. Ne malo nego mnogo mirnija zato su i vlasti, policija kao i vojni autoriteti bili više ograničeni jer je ta regija bila mirnija. U drugim mestima, razume se, bilo je oštrije, nasilnije, brutalnije.
P: Koji je bio stav Vaših komšija u to vreme koji su pripadali srpskoj zajednici? Da li su imali neki drugi stav, da ne kažem da li su imali neprijateljski, agresivni ili stav tog tipa?
O: Stav prema…
P: Stav vaših srpskih komšija.
O: Za vreme rata su oni bili povučeniji. Dakle, kao komšiji su bili povučeniji ali oni nisu pravili štetu tamo gde su živeli. Kažu da su nanosili štete u drugim mestima, ali ne i svojim komšijama.
P: Da li je bilo slučajeva gde su oni pokušali da vas zaštite, da vam obezbede hranu ili ostale potrepštine u toku rata?
O: Bilo je slučajeva.
P: Da li se sećate nekog slučaja kada su vam oni pružili zaštitu ili kada su vam obezbedili hranu u nekom trenutku?
O: Znam za jedan slučaj kada su se vojska i policija stacionirala u selu Hodonovce u naselju Kršljane, pa su ih pitali, „sada imate priliku…“
P: Kršljani je bilo naselje naseljeno Srbima?
O: Naselje u Hodonovcu, da.
P: Dobro.
O: Dakle: „Sada imate priliku da se osvetite. Samo nam dajte imena i mi ćemo ih likvidirati“. Oni su im rekli: „Mi smo se uvek lepo slagali i nema potrebe…nemamo nikoga na listi“. Zato je i brutalnost bila mnogo ograničena jer da su oni hteli…oni su im rekli: „Sada imate istorijsku priliku da se osvetite, ovo je istorijska prilika, samo recite“, međutim oni nisu imali optužbi. Nisu imali. Mogli su, na primer…
P: Kakav je bio tretman lokalnih Srba u posleratnom periodu, u leto i jesen 1999. godine? Dakle, kako su tretirani Srbi nakon ulaska NATO-a, OVK-a? Da li su tretirani drugačije? Kako ste vi to videli iz vaše perspektive?
O: Vidite, to je bilo…sa emocionalnog aspekta, oni su to doživeli kao poraz, dok su Albanci stekli slobodu i percepcija istog vremena je bila drugačija. Svako je doživeo na svoj način. Srbi su to vreme doživeli kao gubitak – stvoriće se nesigurnost za njihove živote itd. Doći će do osvete Albanaca nad njima zbog svega što je njihova vlast uradila. Međutim, Albanci su to vreme doživeli kao slobodu i tu leži ta razlika da se ista stvar nije shvatila na isti način. Dve strane nisu shvatile istu situaciju na isti način.
P: Kako ste doživeli početak nasilja protiv kosovskih Srba u martu 2004. godine? Da li ste bili učesnik…mislim, ne učesnik, nego da li ste bili deo…da li ste primetili ta dešavanja?
O: To je bilo jedno kažnjivo delo, neumesno delo, nepromišljeno. Bila je u pitanju jedna obična glupost koja nije smela da se desi jer u toku cele albanske istorije, kultni objekti, ne samo oni srpski, nego objekti svih naroda, su bili poštovani. Bilo da su bili u pitanju jevrejski ili objekti drugih sekta. Albanci su se uvek bojali svetih objekata i da će ih snaći nešto loše. Nikada ih nisu dirali. Međutim, da se to desi u to vreme je…bio je jedan trenutak slabosti, jako štetan trenutak za nas Albance, za naš moral, za našu zemlju itd.
P: Da li su se komšiji Albanci potrudili da ih zaštite kada su bili u opasnosti? Dakle, da li su komšije Albanci pokušali da zaštite Srbe u to vreme kada su bili u opasnosti, kada je velika masa ljudi držala nasilne proteste? Da li je postojao neki slučaj za koji znate kada su ih štitili?
O: Da, naravno. Naravno. Svaki komšija je želeo da njegov komšija ne bude povređen, da mu se ne desi ništa loše jer nije postojao razlog da bude povređen neko ko je nevin. Dakle, da ih ne napadnu huligani itd. jer nije uradio ništa loše i ne bi bilo moralno da komšija ćuti u tim prilikama.
P: Da li ste vi doživeli nasilje ili oštećenje poseda u toku rata? Mislim na vreme u toku rata. Kako su reagovali vaši komšiji?
O: Ne, nisam imao.
P: Kakvo je Vaše sećanje na socijalizam?
O: Ovo je jako opširna tema da bi se procenilo takvo vreme, ali…
P: U kratkim crtama, da li je bilo dobro…
O: Ono što je bilo dobro u toku socijalizma jeste to što je školovanje bilo besplatno, socijalno osiguranje, penzijsko osiguranje…to je bilo…i školovanje je bilo jako kvalitetno, dakle nije bilo samo školovanje, nego je bilo kvalitetno školovanje, a to je činilo socijalizam…mnogo je pažnje posvećeno socijalnom životu građana. To je bilo nešto što je bilo dobro u socijalizmu. To je bilo…
P: Da li socijalističku epohu smatrate pozitivnom i afirmativnom što se tiče razvoja Kosova?
O: To pitanje se povezuje na ovaj način: Da nije bilo socijalizma, vratio bi se kralj iz Engleske. Postojala bi Kraljevina, a zna se kakav stav je Kraljevina imala prema Albancima. Samim tim, sa svim usponima i padovima, problemima i tamnim periodima, socijalizam je bio bolji za razvoj i afirmaciju Kosova.
P: Mnogo Vam hvala na intervjuu gospodine Selim i hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili kako biste učestvovali u ovom intervjuu. Hvala Vam mnogo još jednom.
O: Hvala i vama. Želim vam uspeh i da se projekat odvija na što objektivniji i što bolji način i da što pre vidite rezultate i gledišta građana u vezi pitanja koja su vas zanimala.
P: Hvala još jednom.