Naš sagovornik iz Štrpca govori u ime “običnih ljudi“. Rođen 1960, ima lepe uspomene druženja sa Albancima u detinjstvu i mladosti. Aktivno je učestvovao u albansko-srpskim ekološkim protestima protiv izgradnje mini hidro-elektrana. Ističe pomoć koju je sa albanske strane dobijao zato što su cevi za hidroelektranu prelazile preko njegovog imanja.
P: Da li ste imali i da li sada imate prijatelje iz redova albanske zajednice na Kosovu?
O: Imao sam i sada imam. Družimo se, pomažemo jedni drugima u poljoprivredi i sve šta je potrebno.
P: Koliko ste bliski sa njima, da li razumete i govorite albanski jezik?
O: Delimično govorim, delimično razumem. Blizak sam koliko je potrebno za prijateljstvo, eto toliko sam blizak.
P: Kako je izgledalo vaše detinjstvo i odrastanje u etnički mešanoj sredini, tj. koliko se u vašim uspomenama i pamćenju nalazi druženje sa albanskim drugovima?
O: Detinjstvo i drueženje je izgledalo normalno, kako sa Srbima tako i sa Albancima. Tukli smo se i svađali, čuvali stoku zajedno, kao svako dete što radi, to smo radili, sve normalno, ništa nije bilo nenormalno.
P: Da li ste u školi učili albanski jezik?
O: Da, učili smo od četvrtog razreda osnovne škole.
P: Da li ste ranije i da li se sada posećujete sa komšijama Albancima, porodične posete, kao i posete za religijske praznike kao što su Božić ili Bajram?
O: Porodične posete sa nekima, više na dnevnoj osnovi i potrebama, trgovina na primer i sve ostalo što je potrebno za život.
P: Da li su u pogledu međusobnog druženja i posećivanja, stvari drugačije pre, tokom i posle konflikta na Kosovu?
O: Sa kim si se družio stvari su iste danas kao i pre, oni sa kojima se nisi družio, nisi se družio ni pre ni danas.
P: Kako je rat na Kosovu uticao na druženje sa Albancima?
O: E, to ne bih znao da vam kažem, sigurno je promenio neke odnose, normalno da je došlo do nekog zahlađenja.
P: Da li se sada vraća uzajamno poverenje?
O: Vraća se poverenje, ali dosta teško. Mora narod da živi, mi obični ljudi moramo da živimo i to poverenje mora da vratimo jedni drugima.
P: Da li znate za slučajeve međuetničkih brakova između Srba/Srpkinja i Albanaca/Albanki?
O: U opštini Štrpce znam, udala se jedna Srpkinja za Albanca, ali to je bilo ranije, u poslednje vreme ne.
P: Da li u vašoj zajednici postoje kafići, kafane, restorani ili diskoteke koje posećuju ili izlaze zajedno Srbi i Albanci? Ako je odgovor potvrdan možete li da mi kažete koja su to mesta gde se oni druže ili izlaze zajedno?
O: Izlaze u kafiće, u kafane sasvim normalno se družimo, idemo na kafu na piće.
P: Kakav je bio vaš odnos prema komšijama Albancima u vreme konflikta i rata na Kosovu 1998-1999.?
O: Dobar je bio, tada smo pomagali jedni drugima i novcem i u hrani, lično sam pomogao Albancu, dao sam mu novac da kupi brašno. Čovek mi se obratio, kaže nema brašno, evo ti pare, kupi brašno.
P: Kako se sećate događaja iz marta 2004. godine na Kosovu?
O: Ovde u opštini Štrpce nije bilo ništa, sve je bilo normalno, nije bilo ni nasilja ni paljevine, ništa od toga.
P: Da li ste učestvovali u protestima za zaštitu reka Šar-planine a protiv podizanja mini hidroelektrana?
O: Jesmo, učestvovali smo. Malo više smo učestvovali otkako su počele da protestuju komšije Albanci iz Donje Bitine, kada se gradila hidroeletrana u Viču (nejasno?!), išli smo dole njima da pomognemo u protestima, ali su i oni dolazili kod nas, na svakom protestu smo bili zajedno. Meni su lično pomagale i albanske istitucije pošto sam ja imao taj slučaj da baš preko mog imanja prolaze cevi. Dolazili su i albanski advokati i nevladine organizacije. Dolazili su tada i dan-danas dolaze i pomažu mi i pravno, i ako treba materijalno kada im se obratim.
P: Kakve su vaše uspomene na vreme socijalizma?
O: Eh, (smeh), bolje nego sada, bolje se živelo. Znalo se šta je tvoje, šta nije i tu je kraj, nisi smeo da brljaviš. Postojao je tada neki zakon, sada nema zakona. Sada je Divlji Zapad i to je to.
P: Da li smatrate da je socijalistički period pozitivan ili negativan za razvoj vašeg mesta i Kosova u celini?
O: Ja moram da kažem da je bio pozitivan, to što ja nisam bio pripadnik socijalista to je drugo, što ih nisam voleo (smeh), to je drugo, ali sve je bilo sigurnije i bezbednije, posao i sve ostalo.